Izgradnja prvih vetrogeneratora u Srbiji i realizacija investicija u hidroelektrane i biomasu krenuće početkom 2012. godine. Niko u Srbiji nije zadovoljan što investitori u obnovljive izvore energije nailaze na administrativne prepreke, ali se radi na njihovom otklanjanju. Kada bi bili iskorišćeni potencijali za investicije u obnovljive izvore energije i takozvanu zelenu ekonomiju, u Srbiji bi bilo otvoreno nekoliko desetina hiljada radnih mesta. Otvaranjem radnih mesta u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije smanjili bi se socijalni pritisci, ali trebalo bi da se uradi realna i racionalna nivelacija cena električne energije. Srbija ima potencijale u obnovljivim izvorima koji su ekvivalent 4,2 miliona tona nafte, što može da pokrije 60 odsto potreba zemlje za energijom, i podsetio da je najveći potencijal u korišćenju biomase. Srbija planira da do 2015. ispuni uslove o ograničenju emisije gasova staklene bašte iz Kopenhaških kriterijuma. Srbiji je potrebna pomoć u oblasti ljudskih resursa i prenosa tehnologija znanja, kako bi mogla da se svrsta među zemlje koje se bore s klimatskim promenama.
Izgradnja prvih vetrogeneratora u Srbiji i realizacija investicija u hidroelektrane i biomasu krenuće početkom 2012. godine, najavio je ministar životne sredine i prostornog planiranja Srbije Oliver Dulić.
Dulić je na konferenciji "Energija, razvoj, demokratija" u Skupštini Srbije kazao da niko u Srbiji nije zadovoljan što investitori u obnovljive izvore energije nailaze na administrativne prepreke, ali da se radi na njihovom otklanjanju.
Kada bi bili iskorišćeni potencijali za investicije u obnovljive izvore energije i takozvanu zelenu ekonomiju, u Srbiji bi, prema njegovim rečima, bilo otvoreno nekoliko desetina hiljada radnih mesta.
"Otvaranjem radnih mesta u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije smanjili bi se socijalni pritisci, ali trebalo bi da se uradi realna i racionalna nivelacija cena električne energije", naglasio je Dulić.
On je naveo da Srbija ima potencijale u obnovljivim izvorima koji su ekvivalent 4,2 miliona tona nafte, što može da pokrije 60 odsto potreba zemlje za energijom, i podsetio da je najveći potencijal u korišćenju biomase.
"Srbija planira da do 2015. ispuni uslove o ograničenju emisije gasova staklene bašte iz Kopenhaških kriterijuma", rekao je Dulić.
Srbiji je, kako je ukazao, potrebna pomoć u oblasti ljudskih resursa i prenosa tehnologija znanja, kako bi mogla da se svrsta među zemlje koje se bore s klimatskim promenama.
Neophodna energetska saradnja jugoistočne Evrope
Regionalna saradnja neophodna je kako bi se energetski resursi koristili na optimalan način i ubrzalo priključenje zemalja jugoistočne Evrope Evropskoj uniji, ocenili su učesnici ministarskog panela u Beogradu.
Učesnici regionalne konferencije "Energija, demokratija, razvoj" ocenili su da se ne može usko posmatrati samo energetski sektor, već da je neophodan širi integrisan pristup ekonomskom razvoju u kome energetika ima ključno mesto.
Energetika je, kako je rečeno, jedan od ključnih uslova za pristupanje zemalja regiona EU. Istaknuto je da je neophodno čvršće povezivanje zemalja jugoistočne Evrope oko ciljeva Evropa 2020.
Savetnik ministra za energetiku RS Ljubo Glamočić je rekao da RS trenutno proizvodi između 45 i 50 odsto struje iz obnovljivih izvora i dodao da je planiran dalji razvoj projekta za korišćenje hidropotencijala.
Prema njegovim rečima, u RS bi u energetske potencijale moglo da se investira šest milijardi evra.
Zamenica ministra ekonomije Crne gore Dragica Sekulić je rekla da ta zemlja uvozi 30 odsto struje i 100 odsto nafte i naftnih derivata i da joj je zbog te energetske zavisnosti potreban razvoj energetike.
Među energetskim projektima su, kako je rekla, izgradnja četiri hidroelektrane na Morači i podmorskog kabla za prenos struje od Crne Gore do Italije, čije bi korišćenje trebalo da počne 2015. godine.
Crna Gora ima i ugovore o izgradnji dva vetroparka, jedan sa španskim, a jedan sa japanskim investitorom, rekla je Sekulićeva.